Кључни изазови-као што су декарбонизација, смањење загађења и унапређење циркуларне економије-преобликују тржиште хемикалија, подстичући потражњу за све исплативијим-ефикаснијим био-хемикалијама за пречишћавање воде и „зеленим“ хемикалијама. Комунални и индустријски сектори обраћају све већу пажњу на угљенични отисак својих производа, док све строже дозволе за емисије-посебно у вези са испуштањем фосфора-подстичу потражњу за неконвенционалним хемикалијама. „Зелена хемија“ је кровни термин који обухвата широк спектар хемикалија заснованих на био-и, као и других обновљивих, кружних или одрживих хемијских технологија и производних процеса.
Примене које укључују расхладну воду, отпадне воде и третман муља представљају области са највећим потенцијалом за зелену хемију; на овим тржиштима, предвиђа се да ће „зелени“ сегменти доживети двоцифрен-раст у наредној деценији. Хемикалије које се обично користе у овим применама-посебно коагуланси, флокуланти, инхибитори каменца и инхибитори корозије-су технички најпогоднији за био{4}}базиране и обновљиве методе производње и тренутно показују најизраженији прелаз ка зеленим алтернативама.
Сировине засноване на био{0}}и су спремне да замене значајан део традиционалних инпута, посебно фосилних горива. Што се тиче хемикалија на бази неорганских и минерала{2}}, кључна промена ће укључивати прелазак на употребу рециклираних и регенерисаних сировина, а не сировина. Нови производи и процеси улазе на тржиште кроз истраживање и развој великих произвођача, као и кроз сарадњу између успостављених корпорација и предузећа у настајању.
